СРПСКИ
CITY LIBRARY
OF HERCEG-NOVI
ENGLISH
|
|
|
СРПСКИ |
|
CITY LIBRARY
OF HERCEG-NOVI |
ENGLISH |
|
МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА ТРГ ОД КЊИГЕ 2011. ГОДИНЕ КЊИГА КЊИГУ ОТВАРА 21. - 28. 07. 2011 године цео текст Поводом 23. априла, Свјетског дана књиге, организовали смо са ЈУ Средња мјешовита школа „Иван Горан Ковачић“ Херцег-Нови, други Литерарни конкурс за средњошколце, „Отвори књигу, отвори свијет“. На Конкурсу је учествовало 35 ученика. Жири у саставу, Стана Полачек, професор, Љиљана Карановић, професор и Душанка Петијевић, професор, одабрао је три најбоља рада, а на свечаном проглашењу у Читаоници Библиотеке, којем су присуствовали и представници медија, награђени ученици су читали своје радове и добили на поклон књиге. Прву награду добила је Катарина Елез, другу Сандра Секуловић а трећу Даница Рогановић. Тема Конкурса је била: „Свијет се стално мијења, али човјеково повјерење у књигу остаће за сва времена“.
Прва награда - КАТАРИНА ЕЛЕЗ
 Kaже ми да никада није научио да пише, јер му то није било потребно. Планета Земља више нема писце, нема књиге. Писана ријеч се не користи већ неколико вијекова. Прича ми да је рођен у лабораторији као и хиљаде других, идентичних њему, као бездушна серија производа на фабричкој траци. Тако је почео живот мог саговорника по имену АB-674-Y6, са којим се случајно сретох путујући пространствима времена.
Књигу никада није узео у руке, никада није осјетио тврде корице, а затим уронио у непрегледни свијет маште који је неко створио за њега. Више не постоји она присност између читалаца и књиге, оно узајамно повјерење које та веза носи са собом. Нема оне љубави која нам је свима позната, те посебне љубави, а самим тим ни навике, јер љубав је навика. Очигледно угушена немилосрдном мрежом времена. Код њих не показују осјећања, не пишу, сматрају да је то непотребно. Нема разлога за губљењем драгоцјеног времена када само један клик рјешава толико тога. Сва сазнања, све драгоцјене ријечи до којих су људи кроз историју долазили њима су дате на самом почетку и за њих су изгубиле смисао. Њихова срца не пишу оловком, њихова осјећања губе облик и коначно сасвим нестају. Осјећам жаљење према овом људском бићу,овој бездушној марионети покиданих жица, уништеног покретача. Одједном схватам да ово може да буде мој потомак, једна далека особа према којој осјећам огромно жаљење. Затварам очи, стављам руку у џеп и врхом прста додирујем малу књигу. Не могу да замислим свијет без тог драгог ослонца, тог вјечитог пријатеља. И надам се. Искрено се надам, свим својим бићем, да ће људска цивилизација избјећи своју судбину коју видим ту пред собом, да неће изгубити себе и да неће нестати њен најискренији дио, тај мали дио који говори толико тога-књига. Друга награда - САНДРА СЕКУЛОВИЋ  Све у природи мијења свој положај, све тежи нереду. Само књиге као да остају фиксиране на полицама, пркосећи свим силама, чекајући нас. Оне су као запуштене удовице које труле, којима замире глас, гаси се сјај у очима због очајања, неограниченог чекања. Њима је потребна њега, додир, потребна им је вјешта рука која ће плешући да окреће странице. Зато чекају да буду пробуђене, а када се то деси почеће да вам излажу своју животну причу. А ми, па ми ћемо гутати сваку ријеч, шириће нам се пречник зјеница, напрезаће се сиве ћелије, а фацијалне експресије ће се смјењивати непрекидно. У суштини, десиће се комплетна метаморфоза организма и душе, и послије толико стрепње и продорних јецаја ујединиће се ове двије животне снаге.
Књига, као амајлија која је у нама, штити од дисбаланса разума, поремећаја духа, заношења апсурдима и црвењењем у друштву. Захваљујући њој отарасићемо се окова, корачаћемо полагано смјешећи се сунцу и дјеци. Читајући наједанпут развијам визију: киша сипи, кап по кап, а ја гутам ријеч по ријеч Хесеовог „Сидарте“. И слике се нижу... Враћајући се с посла, сједећи у аутобусу пишем нове стихове, док пуначки основац покрај мене рецитује неку руску народну пјесмицу. И напослијетку надолази слика које се гнушам: потпуна деструкција свијета, све је претворено у прах и пепео. Поштеђена је само дрвена клупица. А ја читам и смијешим се, успут нешто и запишем. Старачке очи већ слабије виде, али напрежем се, улажем посљедњи атом снаге да прочитам Андрићеву мисао која каже: „Љепша душа дубље јеца.“ Придржавајући се штапом корачам испрекиданим кораком, вјетар подиже пепео у ваздух, све око мене је сивило, пусто до у бесконачност. Нема човјека да ми саопшти колико је сати... Нове комете пријете планети, осјећам њихов гнијев. Линија пута је неповратно избрисана... Корачам у вакууму, пркосим гравитацији држећи свешчицу љубавне поезије, а мој далекосежни поглед пробија све слојеве и тражи њега који је тако импресивно говорио те стихове. Плачем и јецам, али још се крећем и понављам тихо не би ли се урезало у ум и послије смрти: “Љепша душа дубље јеца“... И онда схватих зашто сам га синоћ чула у сновима, стишћући ону исту свешчицу. Трећа награда - ДАНИЦА РОГАНОВИЋ  Прашином обасуте, усправно и поносито поређане су драгоцјености човјечанства. Тишину која је владала у просторији реметио је Он.
Он је био колијевка немира и чежње. И сад је ту, на једином мјесту у којем се осјећа испуњен и схватљив сам себи. Сваку књигу је посматрао као причу за себе, причу која надогрђује његов разум и увијек, када заклопи последњу страницу, он се осјећа недоречено. Колико ће још пута читати књиге да би се осјећао задовољним, а никад свезнајућим? Сусреће се са разним судбинама и учи на грешкама имагинарних, мада њему већ стварних ликова. Осјети узбуђење при самом мирису странице, а прва ријеч већ отвара капије свијета у којем је он сада становник. И на мјесту на којем се буде нашао учиниће од њега парче леда које ће да истопи и постаће исти чудак или човјек као лик из приче. Али књига није само прича, она је живот. Она је свештеник коме можеш све рећи, а опет се не осјећати превише јадним. И сваки човјек може написати књигу која ће га чинити срећним. Али у томе није суштина ни истинско задовољство. Узбуђење право је када књига изазове вапај у души или како је Он рекао док га је мучио напад шизофреније: „Књига треба да буде сјекира за залеђено море у нама“. НАГРАДА „ДР НИКО СИМОВ МАРТИНОВИЋ“ ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ И ЧИТАОНИЦИ ХЕРЦЕГ-НОВИ Комисија за награде Удружења библиотекара Црне Горе у саставу: Маријан Миљић, предсједник, Свјетлана Алигрудић, Иван Ивановић, Алија Реџематовић и Ружа Даниловић, на сједници одржаној 03. децембра 2010. године, једногласно је одлучила да награду „Др Нико Симов Мартиновић“ додијели Градској библиотеци и читаоници Херцег-Нови, уз следеће образложење: Градска библиотека и читаоница Херцег Нови има статус јавне установе и у складу са Законом о библиотечкој дјелатности дјелује као народна и матична библиотека на подручју општине Херцег Нови. Библиотека наставља традицију још из 19. вијека и континуитет народног библиотекарства у Боки Которској. Кроз више периода и развојних фаза, Библиотека је израсла у једну од најбољих и најорганизованијих народних, јавних, градских библиотека у Црној Гори. И поред недовољног кадра (четири библиотекара, једног вишег књижничара и три књижничара), уз добру организацију рада и скромне финансијске могућности, Библиотека, на челу са директорком Невенком Митровић, дипломираним компаративистом и библиотекаром, постиже изузетне резултате, како у организационим пословима, тако и на стручном плану и другим активностима у самој установи и изван ње. Библиотека посједује преко 50.000 јединица монографских публикација, око 55.000 свезака серијских публикација, готово 75.000 прес-клипинга и око 8.000 јединица ситног библиотечког материјала. Библиотечки материјал је смјештен у пет депоа и распоређен у више фондова: Основни фонд монографских публикација, Основни фонд серијских публикација, Завичајни фонд и Фонд легата. Обрада библиотечког материјала врши се према међународним стандардима. Од 1989. године реализује се аутоматска обрада података, уз коришћење програмског пакета CD/ISIS апликација BIBLIO. Библиотека је снабдјевена одговарајућом опремом. Електронски каталог садржи око 60.000 записа. Електронска база је доступна корисницима. Међубиблиотечка позајмица је развијена посебно са ЦНБ „Ђурђе Црнојевић“, али и са другим библиотекама. Постављена је мрежна страница библиотеке, која је веома добро осмишљена и служи као свеобухватна презентација установе. Овдје се налазе бројне информације, база најзначајнијег легата Душана Петковића (5.500 књига), комплетно дигитализован часопис Бока, велики број драгоцјених фотографија итд. Библиографско истраживање Боке Которске у оквиру Завичајне збирке, поред основне дјелатности, представља окосницу рада ове установе, чија електронска база је понос ове институције и служи као добар примјер. Уз Завичајну збирку су везане и бројне активности Библиотеке. Издавачка дјелатност библиотеке, у којој су остварени завидни резултати, темељи се на принципу завичајности и публиковању наслова из културне традиције и живота Боке Которске. Издавачка дјелатност је осмишљена кроз три сегмента: часопис Бока и двије едиције – Регионална библиографија Боке Которске и Завичајна ризница. Поред тога Библиотека публикује посебна и друга издања. Од 2007. ради се на дигитализацији најстаријих наслова завичајне периодике, у чему су постигнути изузетни резултати. Библиотека посједује неколико значајних легата и збирки, од којих се по обиму и садржају фонда издваја легат Др Душана Петковића, 5.500 књига, међу којима има и оних које спадају у категорију старе и ријетке књиге. Од 2000. године Библиотека се укључује у међународне пројекте, од којих је посебно значајан Пројекат сарадње библиотека Херцег-Новог и Вореала из Француске, који подразумјева осмишљавање рада са дјецом. Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови, ради приоритетне мисије - популарисања књиге и читања – организује разноврсне програме: промоције књига, концерте, изложбе, позоришне представе, дјечје сценско-музичке програме, гостовања домаћих и страних писаца, стручна предавања и радионице... Библиотека организује Међународни сајам Трг од књиге, у устаљеном термину од 21. до 28. јула сваке године, на коме учествује преко 50 издавача и у оквиру којег се реализују бројни програми. Остварујући своју културну мисију Библиотека се наметнула као културно средиште Херцег-Новог. Функцију матичне библиотеке на подручју херцегновске општине Градска библиотека и читаоница остварује кроз стручни надзор и редовни годишњи обилазак подручних библиотека, који подразумијевају не само увид у њихов рад, праћење стања, потреба и услова, већ и остваривање стручне и колегијалне сарадње. Библиотека је заиста постала „локална капија знања“, што јој даје могућност да постане и једно од црногорских културних средишта. Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови је, заиста, израсла у модерну библиотеку, у духу захтјева савременог библиотекарства и потреба средине у којој остварује своју професионалну и културну мисију. Ова престижна награда припада установи, али и свима који су у њој радили и сада раде, на челу са директорком Невенком Митровић, који су Градску библиотеку и читаоницу Херцег Нови учинили једном од најбољих и најорганизованијих у Црној Гори, а можда и у окружењу. Други добитник награде је уважени колега Петар Кривокапић, виши књижничар Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња. Свечано уручење награда планирано је 10.02.2011. године у Централној народној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња. Фотографије са додјеле награде Бесједа поводом свечане додјеле награде Редакција часописа
|
|
| Архива |
